Nakon što je vlastita plodna zemljišta i prirodne potencijale prepustila korovu, BiH sve više ovisi o uvozu, dok ekonomski i sigurnosni stručnjaci uzalud upozoravaju da bismo u slučaju vanrednih okolnosti i zatvaranja granica veoma brzo osjetili glad.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine, samo u januaru ove godine u BiH je uvezeno gotovo 25 miliona kilograma povrća i voća, koje smo platili više od 39,4 miliona maraka. Tokom prošle godine kupili smo više od 298 miliona kilograma poljoprivrednih proizvoda, pa je na taj način iz države otišlo čak 475.911.019 KM.
Uvozili smo sa svih strana svijeta ono što bismo u drugačijim okolnostima mogli proizvoditi sami. Krompir smo platili više od 21,9 miliona KM, uglavnom onaj iz Nizozemske, Egipta i Njemačke, paradajz nas je koštao 28,2 miliona, a u najvećim količinama stizao je iz Turske, Albanije i Sjeverne Makedonije, čak smo i za crni i bijeli luk i prasu, većinom iz Nizozemske, Srbije i Kine, izdvojili nešto više od 13,5 miliona KM.
Kupus, karfiol, keleraba, kelj i slično povrće platili smo više od 7 miliona maraka, s Albanijom, Sjevernom Makedonijom i Italijom, kao zemljama porijekla.
Više od 2,2 miliona KM platili smo i salatu, većim dijelom iz Italije, Srbije i Španije. Skoro 2,8 miliona KM našlo se i za mahunasto povrće, u mahunama ili u zrnu, a osim iz Albanije, do naših kuhinja stigle su i iz dalekih Maroka i Argentine.
Izdašno podstičući voćare, uglavnom iz Italije, Poljske i Srbije, blizu 30,7 miliona maraka izdvojili smo za jabuke, kruške i dunje, piše Avaz.
– Nismo mi na koljenima, mi smo metar pod zemljom. Sela su pusta, svi samo pričaju o stanovima u Sarajevu, Banja Luci, Bijeljini ili Tuzli, a ja ne znam šta će oni jesti kad ukinemo sve domaće. Ova država živi na PDV-u, od onih 17 posto što se plati na sve kad pređe granicu, a mi smo ovim vlastima trošak. Oni kažu da nam daju podsticaje. Ne, mi ih zaradimo, a oni dobivaju platu a ne zarade je i nikome ne odgovaraju – kaže Vladimir Usorac, dugogodišnji poljoprivrednik iz okoline Prnjavora.
Profesor menadžmenta na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu, Ognjen Riđić pojašnjava da je nedostatak funkcionalne državne strukture osnovni razlog teškog položaja domaćih proizvođača hrane.
– Naši domaći poljoprivrednici, zbog nedostatnih subvencija, ne mogu pratiti Holandiju, Njemačku i druge zemlje. Dodatni problem je i nedostatak strategije, dugoročnog planiranja. Poljoprivrednici se žale da naše vlasti ne koriste dopuštene mehanizme za zaštitu tržišta, propuštamo prilike i za modernizaciju ovog sektora, pa sve vodi ka smanjenju produktivnosti i propadanju domaće proizvodnje – ističe profesor Riđić.
Izvor: Argument.ba
