Inspektor u penziji Milan Dumanović bio je jedan od aktera događaja u memorijalnom centru “Potočari”, kada je, tokom komemoracije žrtvama zločina u Srebrenici, „napadnut“ Aleksandar Vučić, a sada 10 godina kasnije, neke stvari su mnogo jasnije. Dumanovića su potom hapsile “kolege” za Novu godinu, saslušavala tužiteljka koja je na stolu imala upaljač Srpske napredne stranke (SNS), a protiv njega je postupak izgubio sadašnji glavni naprednjački tužilac Nenad Stefanović.
Dumanović je u podkastu „Otisak“ kod autora Miloša Ž. Lazića govorio o svemu što je prethodilo posjeti u Potočarima, tvrdeći da je napad bio izrežiran.
„Mi bivamo pozivani veče pre toga, samo da ponesemo pasoše. MUP Republike Srbije može da bude na teritoriji druge države i sa naoružanjem, ali uz najavu… Ja sam ubeđen da imamo sve to, rečeno nam je da ne nosimo oružje, preporuka je da ne nosimo legitimacije. Naš zadatak je bio da snimimo, ukoliko dođe do nereda. Kasnije će se sve pokazati da su neredi, od strane više službi izrežirani. Mi odlazimo tog 11. jula 2015. u Potočare, gde na startu dolazi do problema, jer ti naši rukovodioci se gube, odlaze negde i mi ne možemo da ih nađemo 40 minuta. Na kraju uspevamo. Nalazimo se. Posle sat i nešto vremena mi i dalje ne znamo šta tamo tražimo. Prilazi nam čovek koga prvi put u životu vidim, na odelu ima neku zastavu, a tek kada je prišao vidim da je to zastava Republike Srbije. On nas pita ključnu stvar: ‘Ko ste vi i šta radite ovde?’. Naš načelnik dolazi do njega, kažu mu da je MUP Republike Srbije, na šta on kaže: ‘Ko ste, bre, vi?’. Predstavio se kao šef obezbeđenja Aleksandra Vučića, tada premijera Republike. Rekao nam je, ja ne znam ko ste vi i šta ćete ovde“, objašnjava Milan Dumanović.
Njemu objašnjavaju da je policajce, među kojima je i Milan Dumanović poslao kabinet ministra unutrašnjih poslova, što je tada bio Nebojša Stefanović. Taj policajac iz obezbjeđenja i dalje je govorio da ne zna šta Dumanović i njegove kolege rade u Potočarima.
„Tada sam svhatio da ne postoji nikakva koordinacija. Posle, kada smo pričali o svemu i paralelnim strukturama koje su nastale u MUP-u, to su bili Dijana Hrkalović, Nebojša Stefanović, Ivan Ristić, protiv kojih smo mi podneli krivične prijave 2016. godine, oni su u stvari organizovali nas, da ukoliko se nešto desi, mi to snimimo a oni tada kažu da eto, oni imaju snimke. Van zakona, van pravila. Ispoštovali smo sve procedure, prijavili smo nepravilnosti Sektoru unutrašnje kontrole i tek kada niko nije reagovao, izašli smo u javnost. Prebačen sam iz Beograda u policijskku stanicu u Pančevu, to je bila neka vrsta kazne. Svi iz naše grupe su raspoređeni u različite policijske stanice, to je bila neka vrsta kazne. Mene su nakon toga i uhapsili, 31. decembra 2016. godine. Sedeo sam sa nekim prijateljima, a potom otišao kući, došla su tri pripadnika službe iz Sektora unutrašnje kontrole koji me privode u sedište beogradske policije u Ulici 29. novembra (sadašnji Bulevar despota Stefana). Jedan od ljudi koji nas je hapsio je kasnije priznao da je sve urađeno po nalogu Dijane Hrkalović. Ona nas je zapravo uhapsila. Bila je Nova godina, određeno nam je zadržavanje“, objašnjava Milan Dumanović.
-Kada su nas saslušavali, tužiteljka je na stolu imala upaljač sa logom Srpske napredne stranke, navodi Dumanović.
Ističe da prvo sudija za prethodni postupak nije želeo da im odredi pritvor, ali je toliki pritisak vršen na njega da je, na kraju, ipak to uradio.
Milan Dumanović u pritvoru provodi 40 dana.
„Sudilo nam se za odavanje službene tajne. Postupak je trajao pet godina. Na kraju bivamo oslobođeni, jer zapravo nema dela. A tužioci, među kojima je bio i Nenad Stefanović, sadašnji glavni tužilac VJT u Beogradu, na kraju su izgubili. A Stefanović voli da priča kako nikada nije izgubio na sudu, ali izgubio je od nas. Praktično smo tri puta oslobođeni, jer se tužilaštvo stalno žalilo, pa je oslobođajuću presudu morao da potvrdi i Apelacioni sud, pa i Vrhovni sud u poslednjem stepenu. Ali, zapravo je njihova glavna želja bila da sve zaplaše u policiji, da niko ne sme da priča o nelegalnim stvarima u MUP, da će proći kao Milan Dumanović i kolega Mladen Trbojević“, prisjeća se inspektor u penziji Milan Dumanović.
Direktor policije nije znao za „Potočare“
Na tom suđenju je u svojstvu svjedoka trebalo da se pojavi i bivša svemoćna državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović, ali se ona nikada nije odazvala na pozive suda. Ali, jeste tadašnji direktor policije Vladimir Rebić, koji je izjavio da nije ništa znao o slanju policajaca u Potočare.
Kažnjeni bez suda
U obračunu sa neposlušnim policajcima koji su poštovali zakon, primjenjivana su sva dozvoljena, ali i nedozvoljena sredstva. Mladen Trbojević je na kraju dao otkaz i otišao iz MUP Srbije, sa porodicom živi u inostranstvu. Milan Dumanović pokušao je da nastavi borbu, ali je bio izložen mobingu, po ustaljenom receptu MUP-a koji se primjenjuje prema neposlušnima.
Zbog mobinga je na kraju morao da ode u invalidsku penziju i napusti MUP Srbije.
Izvor: argument.ba
