U mračnoj dubini političkog akvarijuma Federacije BiH, živjela je jedna velika hobotnica. Nije bila obična hobotnica — ova je nosila kravatu, imala službeni auto i broj premijera u brzom biranju.
Njeni pipci sezali su svuda: do policije, do vlade, do rođaka u administraciji, pa čak i do tetke što izdaje potvrde da si “najbolji kandidat za posao”.
Jednog dana, hobotnica primi poruku. Nije to bio običan SMS — bio je to tajni šifrovani poziv na akciju:
📲 “Trebamo spengati jednog kriminalca.”
(Prevedeno s političkog: „Ajde da nekog privodimo čisto da pokažemo da radimo nešto.”)
Premijer (u priči poznat kao “Gospodin N.”) pošalje dalje poruku direktoru policije:
🦑 “Hajde da spengamo – ali samo ako mi produžiš mandat onom mom čovjeku. Znaš onog… Što zna da skuha kahvu i zna napamet zakon o MUP-u (prvu stranicu).”
Direktor klimne glavom (iako su na telefonu) i odgovara:
📲 “Može. A rođak od rođakove žene isto traži neku funkciju. Nešto simbolično – šef sektora za fotokopiranje i sapune.”
I tako hobotnica spengava po potrebi, zapošljava po zaslugama (ko ima jači rodbinski lanac), a mandati se ne završavaju – oni se samo produžuju, kao akcija u marketu.
Niko ne pita ništa. Svi piju kafu, dijele funkcije i povremeno spengaju nekog “sitnog krimića” da se narod zabavi.
Ali jednog dana, procure poruke.
Novinari nanjuše tintu iz printera i objave sve:
📰 “Otkrivena hobotnica! Poruke o spengavanju, zapošljavanju rođaka i telefonskom kadrovanju!”
Premijer Gospodin N. se brani:
“Jesam rekao ‘spengati’, al’ nisam mislio stvarno. To je kao kad kažete ‘ubiću ga’, a mislite ‘poslat ću mu mejl’.”
Hobotnica se povuče u mulj. Pipci se ne vide. Ali svi znaju – i dalje je tu. Samo čeka novu poruku.
Kapetan Bedimir Brčanski
