Sigurnost hrane jedan je od ključnih faktora za zdravlje građana, ali u Bosni i Hercegovini i dalje postoje značajne razlike u odnosu na stroge standarde Evropske unije, zbog čega na tržištu završavaju proizvodi koji ne ispunjavaju sve propisane norme. O sigurnosti hrane razgovarali smo sa Saninom Tankovićem, direktorom Agencije za sigurnost hrane BiH.
Tanković je odgovorio na pitanje zbog čega proizvodi koji ne ispunjavaju stroge EU norme, naročito u pogledu ostataka pesticida i veterinarske kontrole, i dalje završavaju na tržištu BiH, te koji su glavni razlozi za ovu situaciju?
“Najveći problem je nesklad legislative (između BiH i EU), ako imate nesklad u legislativi pogotovo u tehničkim propisima koji propisuju nivoe maksimalno dozvoljene količine pesticida i drugih štetnih tvari, tu se stvara prostor da se u BiH nađe hrana koja nije onakva kakva je u EU”, pojasnio je.
Iako se može reći da se radi o hrani “druge klase”, ističe kako je to ipak hrana koja je u skladu s bh. standardima.
Problem je u propisima, odnosno njihovoj neusklađenosti. Šta to znači?
Bh. legislativa koja reguliše dozbvoljen nivo pesticid ai drugih štetnih tvari posljednji put je harmonizirana 2022. godine, naglašava Tanković i dodaje da je to nešto što se u EU konstantno mijenja i prilagođava, a na tome radi cijeli tim ljudi.
Spomenuo je nedavni slučaj uništavanja nekoliko šlepera banana koje zbog količine pesticida u sebi nisu mogle biti plasirane na EU tržište, dok bi u BiH to bilo dozvoljeno.
Također, nedavno se desio i slučaj s izvozom kuršaka iz BiH, koje su vraćene s granice Hrvatske, odnosno EU, upravo zbog nedozvoljene količine pesticida, podsjetio je.
“Nešto što ne može da se jede u EU, može sasvim legalno da se jede u BiH – to nije u redu”, podvukao je.
Pesticidi i zdravlje
Direktna je veza i unošenja pesticida u organizam s ljudskim zdravljem, posebno ako se radi o dugotrajnijoj konzumaciji. Upozorava da se radi o kancerogenim pesticidima, a to ne možemo prosuditi kroz okus ili izgled nego kroz laboratorijsku analizu.
“To može objasniti povećan broj slučajeva karcinoma u BiH, ne samo u BiH nego i svijetu”, ističe.
Trebaju li se građani plašiti šta konzumiraju?
“Sve ćemo raditi da obezbijedimo izvoz prema EU, međutim s moje tačke gledišta najbitnije mi je šta jedemo mi, moje dijete, vaše dijete, građani BiH. Onog trenutka kad obezbijedimo da su namirnice koje jedemo u BiH zdravstveno ispravne onda smo spremni i za EU, treće zemlje, Ameriku”, naglasio je.
Izvor: Argument.ba
